Otkrio je metod zapisa trodimenzionalnih zapreminskih holograma ("Голография с записью в трехмерных средах", 1962 - 1963), čija je najvažnija osobina da se hologrami mogu rekonstruisati belom svetlošću. Po završetku inžinjersko-tehničkog fakulteta u Lenjingradu (1954) radi u Državnom optičkom institutu Vavilov. Od 1988 godine radi u Fizičko tehničkom institutu Jofe. Bio je redovni član Ruske akademije nauka (od 1970), i dobitnik mnogobrojnih priznanja za rad u oblasti holografije.  Objavio je 240 radova, od kojih je 35 patenata.

            Njegov rad obuhvata dinamičku holografiju i metode zapisa holograma na nelinearnim materijalima, metode holografske analize radiolokacionih signala, trodimenzionalnu fotografiju sa primenom nizova sočiva (aspektogrami, selektogrami). Njegovom zaslugom razvijeni su novi fotoosetljivi materijali namenjeni holografiji (srebro-halogenidni, kapilarna porozna stakla, reoksan, kompoziti). Ipak, metod zapreminske holografije ostaje njegovo najznačajnije otkriće. Ono je omogućilo da se hologrami nadju u širokoj svakodnevnoj upotrebi. Metod se zasniva na upotrebi referentnog i predmetnog snopa koji dolaze sa različitih strana registrujućeg materijala. Njihova interferencija formira stojeći talas (slično Lipmanovoj fotografiji). Pri rekonstrukciji, hologram se ponaša kao Bregova rešetka, te iz spektra bele svetlosti izdvaja samo jednu spektralnu komponentu (boju), koja rekonstruiše trodimenzionalnu sliku.

             Njegovu detaljniju biografiju na ruskom jeziku moguće je naći na internet adresi http://soi.srv.pu.ru/r_1251/directions/about/ran/denis.html Državnog instituta Vavilov, Rusija.