Radi se o tehnici koja po principu rada nema ništa zajedničko sa holografijom, ali je krajnji, trodimenzionalni efekat veoma sličan. Ovo je tehnika koju svako može da realizuje. Dovoljan je komad pleksiglasa i šestar sa dve igle. Na jedan kraj pleksiglasa se nalepi papirić sa nekim crtežom (koji mora da ima linijsku strukturu). Šestar se raširi i fiksira ugao izmedju njegova dva kraka. Nakon toga se jedan krak šestara ubode u neku tačku crteža i zagrebe se polukrug na pleksiju. Potom se šestar ubode u neku drugu tačku crteža i iscrta se nova linija na pleksiju. Potrebno je biti strpljiv i napraviti što više takvih polukrugova, da sve linije na crtežu budu ravnomerno pokrivene ubodima šestara.

        To što se dobije na kraju, izbliza gledano, ni najmanje ne liči na crtež od koga smo sve počeli. Ako se medjutim ploča iznese na sunce ili postavi naspram jake lampe, pod odredjenim uglom će se videti početni crtež. Izgledaće kao da je sastavljen od mnoštva svetlih tačaka.

         Povodom svetske godine fizike (2005) uradio sam grebogram sa zvaničnim amblemom (na kome piše World Year of Physics).