Difrakciona rešetka je komad materijala na kome je napravljen veliki broj, gusto rasporedjenih linija. Linije mogu biti tamne i svetle, ili mogu predstavljati ogrebotine na površini materijala. Takodje, mogu i samo da predstavljaju linijske zone sa različitim indeksima prelamanja. U zavisnosti od toga, razlikujemo amplitudne i fazne rešetke, refleksione i transmisione. U zavisnosti od profila linija rešetke mogu biti sinusoidalne, testeraste i, generalno, nesinusoidalne.
Bez obzira kog je tipa rešetka, svetlost se na njoj cepa na više snopova - difrakcionih redova. Jedan od njih (nulti red) nastavlja da se prostire u istom pravcu iz koga je došao. Ostali redovi bivaju simetrično rasporedjeni, levo i desno od nultog reda. Za sinusoidalnu rešetku postoje samo tri difrakciona reda: nulti i -1. i +1. red. Rešetke sa složenijim oblikom linija daju veći broj redova.
Pod kojim će uglom biti skrenud neki od viših redoma (različitih od nultog) zavisi od gustine linija na difrakcionoj rešetki (t.zv. prostorna učestanost) ali i od talasne dužine (boje) svetlosti.
Ako na rešetku pada snop bele svetlosti ona se rasipa na spektar duginih boja, slično kao kod disperzije na staklenoj prizmi. Evo kako izgleda sijalica kada se posmatra kroz difrakcionu rešetku
Sijalica posmatrana kroz difrakcionu rešetku. Obratiti pažnju na mnoštvo likova i na dugine boje koje se pojavljuju
Difrakcija se inače može videti i na zavesi od gustog tkanja. To je posbno lako uočiti noću, kada kroz zavesu treba posmatrati udaljene farove automobila ili ulične svetiljke. Tada je moguće videti da se svetlost lampe cepa na nekoliko blisko rasporedjenih tačaka.
Difrakciju je na posebno lep način moguće videti na kompakt disku (CD-u). Ako iskoristimo CD kao neku vrstu ogledala, možemo baciti sunčevu svetlost (ili svetlost jake sijalice) na beli ekran (ili na zid). Vide će se niz obojenih zakrivljenih linija kao na sledećoj fotografiji. To se dogadja zbog toga što je i kompakt disk neka vrsta difrakcione rešetke (sa kružnim, koncentričnim linijama). Zbog toga i difrakciona slika postaje zakrivljena i ima komplikovanu strukturu.
